Fascinantno je kako stres, strah, anksioznost, ljutnja, pa čak i negativno samopouzdanje bukvalno kreiraju fiziološki odgovor na stres u telu. To znači da mi generišemo više kortizola i insulina, dva hormona koji imaju neželjeni efekat signalizacije telu za čuvanje težine, skladištenje masti i zaustavljanje izgradnja mišića. Mi bukvalno menjamo kapacitet potrošnje kalorija kada smo pod stresom.
Recimo, dovoljno je da se više smejemo, i već dišemo dublje, a naše telo ulazi u fiziološki odgovor na relaksaciju.
Tako stvaramo optimalno kalorijsko sagorevanje ubrzavamo metabolizam. Dakle, mogli biste konzumirati najbolju ishranu na svetu, ali ako ste uznemireni, u neredu, moć vašeg uma ograničava gubitak telesne težine.
Sreća je najbolji metabolizam
Mnogi misle da se prejedaju zato što imaju problem sa voljom. Problem je zaprovo što „ne jedemo kada jedemo“, to znači da nismo u potpunosti prisutni, svesni ukusa, ne jedemo polako i uopšte ne osećamo hranu koju unosimo. Kada ovo radimo, mozak, koji zahteva ukus i zadovoljstvo, nije uključen u ovo iskustvo. Mozak bukvalno misli da nije jeo ili da nije jeo dovoljno i šalje signal da smo još gladni… Prejedanje se dramatično može smanjiti povećanjem svesnosti i prisutnosti u toku svakog obroka.
Ako sporije jedemo, brže sagorevamo kalorije!
Da li jedete sporo ili brzo? Ako je odgovor brzo, vreme je da to promenite. Brzo unošenje hrane je za telo stresno. Kada brzo jedemo telo ponovo uđe u fiziološki odgovor na stres, koji rezultira smanjenim varenjem, smanjenom hranljivošću namrnica, smanjenjem brzine sagorevanja kalorija i većim apetitom. Suština je da možemo osnažiti svoj metabolizam usporavanjem unošenja hrane. Fascinantno je koliko to može biti izazov. Ali probajte, ostvarićete potpuno novi odnos sa hranom a što je najvažnije sa sobom.
Proverite da li dovoljno uživate
U svemu treba pronaći zadovolstvo, a pogotovo kada je hrana u pitanju. Ako jedete i ne obraćate pažnju na to, mozak će tražiti još „zadovoljstva“ tražeći još hrane. Šta je još gore, ako ste pod pritiskom dok jedete, višak kortizola u vašem sistemu zapravo desenzibiliše na zadovoljstvo – tako da ćete morati da jedete više hrane kako biste dobili zadovoljstvo koje je telu potrebno. Ako želite više zadovoljstva od hrane, ne morate jesti više od sladoleda. Jednostavno dišite,
opustite se, uživajte! Obratite pažnju, i telo će prirodno doživeti zadovoljstvo koje traži. I najvažnije, zadovoljstvo katalizira reakcionu relaksaciju što podstiče varenje i asimilaciju!
Mnogi od nas su apsorbovali toksična nutritivna uverenja koja su štetna. Iznenađujuće često ljudi veruju da je „hrana neprijatelj“ ili „hrana čini da budem debela“ ili „masna hrana“, „moj apetit je moje neprijatelj“, „čim budem imao savršeno telo, onda ću konačno biti srećan“… Ova uverenja mogu izgledati bezopasna, ali mogu stvoriti osnos sa hranom i telom zasnovan na kažnjavanju. Misli o tome – da je „hrana neprijatelj“, stavljaju nas u stalnu u borbu ili stres kad god jedemo, ili čak razmišljamo o hrani. Takav moćni stresor može izazvati digestivno zatvaranje, smanjeni kapacitet potrošnje kalorija, i unutrašnji osećaj koji je retko u miru.
Važno je da osvestimo kakav odnos imamo prema hrani. Mi unosimo u sebe sve što smo doveli do stola, misli, osećanja, strahove i snove. I što više uključujemo svesnost u ishranu to više hranimo svoje telo na svim nivoima i dopuštamo mu da bude u svojim idealnim proporcijama i težini.
Yoga nam pomaže da postanemo svesni svog tela, da postanemo svesni kako se osećamo i uči nas kako da se opustimo. Kada izgradimo ovakav odnos sa sobom živimo ispunjen život na svim nivoima!
