U Patanđalijevim yoga sutrama se put yoge predstavlja kao osmostruki. Na prvi pogled izgleda da se radi o stepenicama, međusobno strogo odvojenim, uz koje čovek jednu za drugom treba da se popne, do krajnjeg cilja, samadhija – potpune umirenosti celokupnih “obrta u svesti” (cittavrtti). Međutim doslovni prevod, ashta anga (osam udova) ukazuje na istovremenu, suštinsku i organsku povezanost svih osam članova. Radi se o osam aspekata/oblasti yoge, te je zbog toga najbolji pristup istovremeno nastojanje na ostvarenju celovitog razvoja, tako da se pojedini elementi nadopunjuju. U zavisnosti od individualnih karakteristika praktikanta i njegovih, već razvijenih sposobnosti, u određenim fazama naglasak će možda biti više na jednom aspektu, ali nikada ne bi trebalo izgubiti celokupnu sliku iz vida.
Osam stadijuma ili koraka kroz koje nužno prolazi svaki duhovni tragalac na svome putu ka jedinstvu:
- Jama – (yama – zabrane, kontrola, obuzdavanje). Spoljašnja ograničenja – 5 stvari od kojih jogi treba da se uzdržava kako bi napredovao na svome putu:
Ahimsa – (nenasilje, nepovredjivanje),
Satja (satya – nelaganje, istinoljubivost, poštenje),
Asteja (asteya – negramzivost),
Bramaćarja (brahmacharya – pametno korišćenje energije, uzdržavanje od predavanja čulnim užicima) i
Aparigraha (nevezanost, ne akumulirati bespotrebno).
- Nijama – (niyama – propisi, preporuke) – 5 stvari koje raja yogi treba da radi i razvija kako bi napredovao na svome putu ka jedinstvu:
Sauća (saucha – čistoća tela i misli),
Santoša (santosha – zadovoljstvo),
Tapas (ili tapasya – strogost, samodisciplina),
Svadjaja (swadhyaya – samoposmatranje, introspekcija) i
Išvara Pranidana (Ishvara pranidhana – predanost Vrhovnom Gospodu).
- Asana – (položaji): kultivacija duboke fizičke i psihološke stabilnosti, lakoće u umu, dahu i telu, a kod Patanđalija se odnosi na ispravan i položaj tela koji omogućava neometanu koncentraciju i meditaciju.
Iz ovog „kraka“ raja yoge razvila se hatha yoga, koja koristi telesne položaje (koji se takođe nazivaju asane) i brojne tehnike disanja i druge metode radi pročišćavanja i jačanja tela, energije i uma. Hatha yoga se tradicionalno koristila kao metod telesne, mentalne i energetske pripreme za meditaciju. U današnje vreme na Zapadu reč yoga se po pravilu povezuje prvenstveno sa telesnim položajima iz Hatha yoge, dok se u Indiji i dalje odnosi prvenstveno na Patanđalijevu raja yogu.
- Pranayama – (prana – životna energija, dah; yama – kontrola, obuzdavanje) predstavlja nauku o kontroli životne energije, prane. Budući da je životna energija blisko povezana sa dahom, često se u tu svrhu koriste različite tehnike disanja, te se zbog toga pranayama neretko prevodi i kao kontrola daha.
- Pratjahara – (pratyahara) – povlačenje uma i čula od objekata čulnog opažanja koji odvlače pažnju i energiju i ometaju koncentraciju.
- Dharana – koncentracija. Koncentracija se definiše kao „pažnja na samo jedan objekat bez ometanja od strane čula, telesnih senzacija ili misli“. To je proces poistovećivanja sa predmetom koncentracije. Na ovom stadijumu još uvek postoji svest o dualnosti, odnosno odvojenosti onoga koji se koncentriše i predmeta koncentracije. Kaže se da tek na ovom stupnju počinje istinska yoga. Intenzivna i dugotrajna neometana koncentracija preduslov je za ulazak u meditaciju.
- Dhjana – (dhyana) – meditacija je sedmi „krak“ Patanđalijeve raja yoge. Meditacija nije aktivnost ili proces, već stanje poistovećenosti sa predmetom koncentracije koje počinje onda kada je koncentracija toliko intenzivna da nestaje razlika između onoga koji se koncentriše i predmeta njegove koncentracije. U ovom stanju nestaje svest o odvojenosti i yogi postaje jedno sa onime na šta meditira. Iako veoma napredan stadijum duhovnog razvoja, ovo stanje je samo privremeno, i stoga yogi teži da u ostane u dubokoj meditaciji sve duže, dok naposletku ne dostigne samadhi.
- Samadhi – oslobođenje, odnosno sjedinjenje pojedinačne svesti sa božanskom svešću. U ovom stadijumu potpuno nestaje svest o sebi kao o individualizovanoj svesti i do tada ograničeni ego spoznaje, odnosno priseća se svoje prave prirode i širi se u beskraj dok se ne sjedini sa Sat-chit-anandom, beskonačnom božanskom svešću. Postoje dva tipa samadhija: sabikalpa, privremeni, odnosno uslovljeni samadhi koji traje samo dok se yogi nalazi nepomičan u meditaciji, i nirbikalpa samadhi, stanje stalne svesti o sjedinjenosti sa božanskom svešću koje ne zavisi ni od vremena, mesta ili okolnosti. Ovo je najviše stanje svesti, konačni cilj – stanje jedinstva, yoga.
1 komentar